2. STILSKE VEŽBE

Dragi Blogeramaši, nadamo se da ste uživali u još jednom nedeljnom druženju! Naš poslednji čas prošao je u divnoj atmosferi u kojoj smo nastavili priču o tome šta znači biti originalan stvaralac; ujedno, bio je to i prvi pravi čas BLOGERAME na kojem smo komentarisali i vodili kvalitetne razgovore o vašim pristiglim radovima. Ponovićemo još jednom – vaši blogovi, eseji, dnevnici, priče i pesme bili su fantastični! Želimo vam da i u daljem toku kursa nastavite istim tempom, uz napomenu da nastavite da podjednako revnosno čitate radove ostalih autora. Za dobrog i maštovitog pisac uvek će biti važno da bude podjednako dobar i maštovit čitalac, a što više budete čitali (a potom i komentarisali) jedni druge, sve ćete se više upoznavati sa onim što vas pokreće, inspiriše i čini boljim stvaraocem. Upamtite: ne postoji kritičar koji, pričajući o drugima, nije zapravo govorio o samom sebi!

Na prošlom času smo diskutovali i o tome koliko je dobar odabir teme i načina gledanja na nju bitan deo stvaralaštva. Zbog toga smo u našoj prvoj vežbi i tražili da pišete o čemu god želite, ali iz neke neobične perspektive, kako biste na taj način o vama poznatoj temi pisali na neobičan način. Međutim, šta je još bitno za stvaranje jednog sjajnog umetničkog dela? Šta to, osim odabira teme, odvaja velike pisce od prosečnih? Kao što su mnogi od vas govorili o tome u nedelju, u pitanju je još jedna velika tema kreativnog pisanja:

STIL

Šta znači imati „dobar“ ili „lep“ stil pisanja? Koliko različitih stilova pisanja postoji? Da li je piscu važnije da ima dobru temu pisanja, ili dobar stil? Da li je „dobar“ stil pisanja onaj koji je pravopisno tačan, ili stil može biti privlačan čak iako ne pišemo gramatički ispravno? Koji pisci imaju najzanimljiviji stil pisanja – i zašto? Koliko se naše shvatanje nekog dela menja u zavisnosti od toga kojim je stilom pisano?

Kao što možete videti, pitanje stila je važno koliko je i prostrano, a stilom su najviše opsednuti upravo mladi pisci poput vas. Koliko puta ste samo napisali neki tekst i bili nezadovoljni načinom kako rečenice zvuče i kako se reči međusobno svađaju! Ili još gore – koliko ste puta pomislili kako neka ideja mnogo bolje zvuči u vašoj glavi nego što izgleda napisana na papiru! Naša sledeća vežba biće zato posvećena poboljšanju ne samo vaših izražajnih sposobnosti, nego i unapređenju vašeg shvatanja toga šta zapravo stil jeste i koliko je  važan u jednom književnom delu – blogu, priči, pesmi, scenariju, romanu ili nečem šestom.

U narednom zadatku ćete zato uraditi istu stvar koju je svojevremeno uradio francuski pisac Rejmon Keno u svojoj knjizi Stilske vežbe. Za one od vas koji nisu bili na prošlom času, R. Keno je svoju knjigu napisao na sledeći način: za početak, napravio je belešku o sasvim običnom događaju koji mu se desio sasvim običnog dana (vožnja autobusom). Sve je opisao podjednako običnim jezikom, bez stilskih ulepšavanja i lepih metafora, u svega nekoliko rečenica. Kenoova beleška zvučila je ovako:

U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadesetšest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.
Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog druga koji mu kaze: „Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu“. Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto.

R. Keno je potom ovu siromašnu beleškicu ponovo napisao na 99 različitih načina, uvek koristeći drugi stil pisanja . Od toga potiče i naziv knjige, Stilske vežbe, budući da ovo delo doslovno predstavlja spisak neobičnih i urnebesnih stilova kojima se može pisati. Događaj opisan u uvodnoj belešci R. Keno je tako opisivao na neke od sledećih načina:

DVOSTRUKO
Oko podne i oko dvanaest našao sam se i popeo na platformu i na zadnju terasu jednog autobusa i jednog automobila za prevoz putnika koji je bio popunjen i krcat na liniji S, koja vodi od Kontreskarpa do Šamprea. Tada videh i spazih jednog mladića i jednog momka dosta smešnog i prilično grotesknog: vrat dug i izdužena šija, traka i pantljika oko šešira i klobuka. Posle meteža i gužve on reče i prosikta glasom i tonom plačljivim i bolećivim da ga njegov sused i saputnik namerno i iz inata gurka i udara kada putnici silaze i izlaze. Izgovorivši i rekavši ovo, on se uputi i krenu prema jednom slobodnom i nezauzetom mestu i sedištu.
Dva sata kasnije i sto dvadeset minuta zatim ponovo ga opet sretoh i spazih kod Kur de Roma i ispred stanice Sen Lazar. Nalazi se sa i u društvu s jednim prijateljem i drugom koji mu savetuje i koji ga upućuje da bi trebalo da doda i prišije jedno dugme i jedno puce na svoj kaput i gunj.

METAFORIČNO
U srcu dana, bačen u gomilu sardina koje se muče u utrobi tvrdokrilca s belom ljušturom, jedan golovrati ćuran sruči odjednom svoj bes na neko mirno stvorenje, i njegov govor zapara vazduh jos vlažan od prigovora. Zatim, povučena kovitlacom praznine, ptica se strmoglavi.
Videh je ponovo jos istog dana u sumornoj pustinji gradskoj, gde je ljudska nadmenost prekorevala zbog nekog bednog dugmeta.

KOLEBANJE
Nisam bas siguran gde se sve to dogodilo… u crkvi, u kanti za đubre, u sušnici za meso? Možda u nekom autobusu? Bilo je tamo… šta je ono bilo tamo? Bilo je jaja, džakova, rotkvica? Ili su tamo bili kosturi, šta li? Da, ali obloženi mesom i živi. Čini mi se da su baš oni bili u pitanju. Neki ljudi u autobusu. Ali među njima bio je jedan čovek (ili dva?) koji se po nečemu isticao, ne znam baš sigurno po čemu. Po svojoj megalomaniji? Pre će biti… i tačnije… po svojoj mladosti koju je krasio dug… nos li? brada li? palac li? ne: vrat i jedan šešir, čudan, čudan, čudan. On poče da se svađa, da, tačno, sećam se, upravo tako, s jednim drugim putnikom (čovek ili žena, dete ili starac?). To se završilo, to mora da se već nekako završilo, verovatno time što se jedan od suparnika povukao, šta li.
Mislim da je to isto lice koje sam već negde morao sresti, ali gde? Pred nekom crkvom? Pred nekom sušnicom za meso? Pred nekom kantom za đubre? Bio je, čini mi se, s nekim drugom koji mu je, po svoj prilici, govorio nešto, ali sta, o čemu i kako?

Vaš zadatak ovoga puta biće identičan onome što je radio Rejmon Keno. Za početak, napisaćete jednu prostu belešku u kojoj ćete ukratko, u nekoliko rečenica, opisati nekI potpuno neupečatljiv I dosadan događaj (npr. vaše putovanje od kuće do škole). Tako jednostavnu belešku ćete potom ponovo napisati u DVA različita stila. Jedan stil ćete, po sopstvenom izboru, preuzeti od samog R. Kenoa, a drugi ćete sami osmisliti! Kako bismo vam omogućili da zadatak uradite što lakše, PDF verziju knjige Rejmona Kenoa ćete moći da preuzmete sa FB stranice BLOGERAME.

***

Svoje radove nam morate poslati do srede, 16. novembra. Naredni čas biće održan u nedelju, 20. novembra. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja u vezi sa zadatkom, slobodno nam pišite u inboks naše FB grupe ili putem mejla.

Srdačan pozdrav i srećno pisanje!

Published by