Raša Laćarak: NEKI NOVI „SAVREMENI“ SVET / ZAŠTO VOLIM DA PIŠEM

Neki novi „savremeni“ svet

Nekada su postojala vrata na koja bi vam zakucali gosti, porodica i komšije. Zatim je to kucanje prešlo u zvono. Onda su nam u kućama zazvonili telefoni, a ubrzo za njima dial-up linije, pa skajpovi, mesindžeri, mejlovi. Od tog trenutka naš svet prestaje biti “normalan”, naše vreme ograničeno, a dometi znanja i saznanja uslovljeni na različitim forumima.Sa novim načinom života krenule su i drastične promene u našim životima, nema više skupljanja kod prijatelja, nego grupni skajp pozivi.Nova prijateljstva sklapamo preko fejsbuka i ne razmišljajući dodajemo i osobe koje poznajemo i ne. To je mač sa dve oštrice s tim da ne znamo šta druga strana može da uraditi sa informacija koje ostavljamo na internetu. Svet tehnologija sve menja svaki danom, a s njima i rizik po nas, da li smo mi spremni da idemo u korak sa tehnologijom, ostaje pitanje…?

______________________________________________________________________________

Zašto volim da pišem

Pisanje je moja ljubav, sreća, i nešto s čim mogu iskazati svoja osećanja. Sve je počelo pre nekih recimo 5 godina kad sam prvi put napisao svoj članak na blogu.Ne mogu se baš iskreno pohvaliti time ali svaki početak je težak. Pa tako i ovaj. U današnje vreme meni je pisanje sve i bez njega ne bi mi život bio ovakav kakav jeste.

Svaka zavisnot, pa i ova moja polako te uvlači sve dublje i dublje u svoje virove.Sve je počelo sa malo vremena, olovkom i papirom da bi već sada postalo dosta ozbiljnije i isplanirano što bi rekli u sitna crevca. Pisanje je lek za brigu,mržnju i dosadu i svaki čovek negde u dubini duše oseti potrebu za pisanjem, medjutim nema dovoljno hrabrosti i volje da krene. Pisanje zahteva dosta vremena i odricanja, ali svoje aktivnosti planiram da uvek imam vremena za sve ali ipak moj društveni život trpi posledice.

Pisanje je važan deo mog života, zbog koga sam spreman da neke druge delove života zapostavim. Pisanje se nikad ne ljuti na mene, nikad se ne žali na nedostatku vremena i pažnje. Vreme koje provodim pišući na mene deluje kao relaksacija jer tada nema telefona, pitanja, odgovora nema ničeg drugog sem pisanja.

Published by