Nikola Jeličić: DRVENI SAN („Košarkaška tabla“)

Bombe iz rata, ogromne kiše, padanje leda, zakucavanja mnogih basketaša iz kraja- sve sam to proživela, i sada gordo i ponosno stojim pred tobom mladi dečače želeći da ti kažem neke stvari.
Želim da ti kažem da verujem u tebe, u tvoje snove, al ne mogu jer sam ja samo obično nepomično parče drveta.Ovo želim da ti kažem posle svih onih naših druženja po celu noć kada si neumorno šutirao na koš jureću svoje snove, a ja ti u tome pomagala, posle onih tvojih sjajnih partija na terenu protiv ostalih dečaka gde sam te bodrila, onako tiho, bez galame, jer drugačije ne mogu.Želela sam da skočim od sreće i da te zagrlim posle svake tvoje pogođene trojke, pogođenog šuta, posle onog tvoj prvog zakucavanja kada si skakao po terenu hvaleći se ostaloj deci.

Zato ti sada mladi dečače pokušavam šapnuti da ćeš ostvariti svoje snove koje toliko juriš, i da ćeš otići tamo gde toliko želiš, a samo ti i ja znamo tu malu tajnu.Pokušavam da ti šapnem, ali ne mogu jer sam ja obično parče drveta koje posle toliko godina bola i patnje preti da se slomi svaki put posle nekog većeg nevremena.

A ja ću ostati ovde da se borim i da čekam neke nove klince koji jure svoje snove baš onako kako i ti radiš.
Da samo znaš koliko želim da ti kažem da jednog dana kad ostvariš svoje snove da svratiš do mene, da vidiš kako sam i da opet provodimo vreme zajedno, ali ne mogu, drvo ne može da priča.

A sada idi, idi ka svojim snovima, i ne odustaj! Baš kao što ni ja ne odustajem posle prve kiše ili prvog snega.

Vidimo se predobri dečače, volim te puno i možda jednom shvatiš sve!

Published by