Konstantin Tomić: GADAN SLUČAJ DISTROFIJE („Vođa pobunjenika“)

Jaka buna se diže besom. Uspešna buna se diže znanjem. Dobro sam to znao. Pogidao sam glavu i pokazao brk. Govna smo, ali ipak dostojanstvena govna. Bio sam jedini crni među belima, te su me nekako poluinstinktivno izabrali za vođu. Jeste rasizam, ali mi ne smeta. Ja znam kako se ovo radi.
,,Braćo i sestre!“, rekoh. Čuli su da sam počeo, pa su ućutali. Poštovanje. ,,Danas smo čuli zaista uznemavarujuće vesti… Naš robovlasnik je kupio nove… Baš zato smo se i okupili danas u ovoliko velikom broju. Ne znam za vas, braćo, ali meni se više i gadi. Ja ne mogu da čekam da nas još pristigne. Ja neću da čekam… Vreme je da se otrgenmo, da bacimo okove i pobegnemo!“, poslednjih nekoliko reči sam glasnije izgovarao kako bih nadglasao komešanje koje je nastalo zbog vesti. ,,Ali“, rekoh nakon što se smiriše: ,,Da bismo ga svrgli moramo ga prvo upoznati“. U to ime sam upalio moju PowerPoint prezentaciju i počeo sa izlaganjem.

,,E sad, pre no što počnemo, želim da se zahvalim Ćićku, našem obaveštajcu, bez kog ova prezentacija ne bi ni postojala. Mićko, slajd.

No dobro, ovo vam je Dušen, naš tlačitelj, kao što već znate. Malo nezahvalna slika, jer ne možemo baš često da ga slikamo, ali šta ćeš. Mislim da je suvišno reći čime se bavi, jer smo svi iskusili gadosti njegovog zlog rada. Dalje.

E dnevna rutina mu je ovakva: od 7:30 on je van stana, a nazad se vraća tek u kasne večernje sate. Po Ćićkovim svežim informacijama, hvala Ćićko, on većinu tog vremena provodi na nekom fakultetu, Bog te pit’o kom. Nakon toga ode u neku plavu prostoriju iznad striptiz kluba, presvuče se u skroz belo, stane u krug sa drugim ljudima, takođe obučenim u belo, i tapše i peva pesme na nekom stranom jeziku dok se dvojica unutar kruga tabaju. On to zove kapuera, valjda neka sekta, šta ti ja znam. S’ vremena na vreme on i mladu decu indoktrinira u tu glupost i tako zarađuje deo svojih para. Ali nije on samo po tome loš, ne, ne. On uživa u činu indoktrinacije iliti, kako on to već kaže, ,,podučavanja“, govnar jedan. Posebno voli da ,,podučava“ nevine ljude svojim zlim, zlim zanimanjem… Mićko!

E ovo su njegove slabosti, lepo sam vam ovde prikazao. Ako želimo da pobegnemo moramo ovde gađati. Prva slabost bi bila njegova rasejanost koja se graniči sa senilnošću. Mada nas nikad ne ostavlja otključane, možda će se jednom desiti, ima nade. Druga slabost bi bile njegove strasti. Ako bismo ga sprečili u njegovom sektašenju i viđanju one njegove što skuplja šećere, možda bi nas i pustio, iz čiste depre. Kao što vidite, treći bulet kaže da voli ponekad i da popije, pogotovo subotom i isključiivo u društvu… Za sada. Slajd, Mićko!

E plan napada… Nakon dugog većanja, nekolicini nas je pao na pamet genijalan plan. Ćićko će se iskrasti noću i pratiti ga do one njegove što skuplja šećere. Poješće što više šećera može i ova će zbog toga upasti u depresiju, što će preći i na njega, te će on početi da pije i radnim danima i odustaće od te njegove kapuere, zbog čega će upasti još dublje. Nakon nekoliko nedelja takvog života, Dušen će u stanju bunila zaboraviti da nas zaključa i mi ćemo biti slobodni! SLAJD!

Braćo i sestre, to što je protivnik moćan ne znači ništa! Ne zaboravite, i slonovi beže od miševa! Ako je on slon, braćo, mi smo miševi! BRAĆO, MI SMO MIŠEVI!“, urlao sam, ali se ništa nije čulo od silne cike naše skupine. Moćni smo. Možemo mi to… Ipak smo mi miševi.

Čim sam otključao vrata od podruma, miševi su počeli mahnito da cijuču. Okupljeni oko crnog, koji i jeste bio dominantni mužjak, cijukali su kao od straha. Kao da su znali…

Bili su lepo odgajani, lepo negovani i lepi miševi koje sam koristio za jednu komparativnu studiju. Ali psiholog tek delom može da iskoristi miša, a para od psihologije nikad nije ni bilo. Došlo je vreme da ih prodam biolozima, a znam šta će im oni raditi. Izgleda, znali su i oni…

Published by