Anđela Olah: SLOBODAN ZATVORENIK

Opet sam pao u istu rupu bez I jednog zračka svetla , sjaja za potpunim življenjem svog života.Prolaze sekunde,minuti,sati , dani, meseci, godine,ali osećam kao da stojim u mestu , u začaranom krugu bez izlaza koji me guši I neda mi da otvorim dušu da osetim bar zračak osećajnosti, ljubavi ,nežnosti, mržnje pa čak I tuge.

Ne osećam nista.

Ponovo sam zaspao , zatvorio oči I pokušao malo da se odmorim . Kroz glavu mi svašta prolazi , ali na tren setih se svoje žene,voljene žene koja me je ispunjavala svake sekunde mog srećnog razdraganog života. U glavi pokušavam stvoriti iluziju njenog osmeha , pokretač svega lepog za šta sam imao da se borim .

Slike su nestale , izgleda da sam se trgnuo ,osećam jos veći umor nego pre sat vremena .Ustao sam iz fotelje I otišao do sobe , to nije obična soba, to je soba uspomena na nju.Došao sam do jednog ormara ,otvorio I osetih njen miris. Nesvesno sam pomerio ruku ka njenoj garderobi, prsti su lagano klizili kroz svilenu haljinu .Posle par minuta izašao sam iz sobe I ugledao sebe u ogledalu, osetio sam da me nešto golica po licu , to su bile suze koje su klizile niz obraz moj , ali nisam ništa osećao , ni jedan gram emocije ili osećanja nije izviralo iz mene.

Izgleda da ne mogu više, nada mi se gubi da ću ponovo osećati nešto. Sećam se kao da je bilo juče. Podne , masa ljudi prelazi pešacki prelaz, tihi povetarav prolazi kroz njenu kosu, još par sekundi do kraja odbrojavanja zelenog svetla , svojim dugačkim vitkim nogama zakoračila je na asfaIt sa širokim osmehom na licu ,ugleda me I potrča ka meni kao od šale.Na drugoj strani puta čekao sam je raširenih ruku da mi padne u zagrljaj. U jednom trenu se oglasila truba automobila , dah mi stao,nisam mogao više da dišem.Odjednom se čuo jak prasak ,svest mi se mutila, nisam znao sta se desava. Nje više nije bilo preko puta , ležala je kao anđeo sa povređenim krilima , nije više mogla da poleti .

Jako sam stiskao oči da slike nestanu,da zoboravim taj zastoj života koji je pokrenut I koji dalje traje .Želim da pronadjem ključ za moju dušu , srce , želim da živim ponovo opet obasut emocijama koje vladaju pa makar to bila osećanja tuge koja cu čak I prisutna , ali ne mogu da osetim.

Umorio sam se , godine vladaju mnome ,ključa nema , pravi ključ se polomio.

Published by