Anastasija Olah: ZAMALO KRAJ BALERINO MOJA

Nije ni slutila da će joj se ceo život promenuti za samo par sekundi !…lift se polako puni vodom,vičem iz sve snage, ali me niko ne čuje i odjednom čujem jako,iritantno zujanje oko mene.Trgla sam se iz sve snage da sam lupila glavom od krevet.I dalje se culo to isto zujanje.Pogledala sam levo i spazila predmet koji je pravio tu užasnu buku.To je bio moj alarm.Laknulo mi je,ali čim sam videla koliko je sati,punom brzinom sam iskočila iz kreveta,obukla se i izletela napolje.Danas je bio njen najvazniji dan u životu,znao sam to,morao sam da požurim da stignem.Napolju su oblaci bili sivi i mračni što je slutilo na veliku kišu.Pošto sam kasnila kao i obično nisam uspela da uzmem kišobran.Požurila sam na semafor,ali nisam uspela da stignem na zeleno svetlo,tako da sam morala da čekam da se ponovo upali.Čekajući,podigla sam se na prste i u mestu počela da plešem stvarajući muziku u glavi.Balet je bio moj život i bio bi prazan i dosadan bez njega.Upalilo se zeleno svetlo i trčećim korakom sam krenula.Odjednom osetila sam da me neko udario jakim pokretom svog ramena.Zateturala sam se i zamalo pala ,ali uspela sam da održim ravnotežu.Okrenula sam se da vidim ko je to bio, ali jedino što sam uspela da vidim jeste njegova crna odeća i kapuljača preko glave.Nisam imala vremena da razmišljam i nastavila sam da trčim jer sam imala samo pet minuta da stignem na audiciju za kraljevski balet, nisam smela da gubim ni sekundu.Konačno sam stigla.Kiša je već uveliko preplavila ulice grada .Ušavši unutra,sala je bila puna neviđenih talenata koji su čekali svoj red da budu prozvani.Presvukla sam se i ubrzo bio je red i na mene.Dok sam ulazila,ista osoba koja me je udarila na ulici posmatrala me je svojim zagonetnim pogledom.Jeza me je prošla celim telom.Pokušala sam da se ne obazirem i da odmah izbrišem njegov pogled iz glave.Ušla sam.Sudije su mi požele dobrodošlicu ,pustile muziku i rekle da počnem kad sam spremna.Imala sam veliku tremu, ali nisam dozvolila da ovlada mnome.Popela sam se na prste i laganim koracima počela da plešem.Sve je išlo po mom protokolu ,lepo i smireno , sudije su bile zadovoljne,ali odjednom veliki prasak groma me je izveo iz ravnoteže i pala sam.Znala sam da posle toga nema dalje .Oni su primali samo najbolje.Suze su mi krenule na oči i tekle su mi niz obraz.Istrčala sam iz zgrade .Nisam marila za nevreme napolju.Uplakana ,trčala sam najbrže što sam mogla niz ulicu.Trčeći,nisam opazila crveno svetlo i trube automobila su se čule glasno.Stala sam i nisam mogla više da se pomerim.Zatvorila sam oči i rekla sebi:“Gotovo je sve,nećeš imati karijeru a za par sekundi ni život“.Otvorila sam oči i videla kako automobil jure prema meni,nisam imala vremena da se sklonim.Odjednom osetila sam kako me neko povlači ka sebi i odvlači sa ceste.To je bio on.Ista osoba u crnom sa kapuljačom.Nisam znala ko je on, ni kako se zove, ali znala sam da mi je spasio zivot i da će sve od sad biti drugačije.Prislonio je svoje mokre usne na moje uho i šapnuo:”Ja sam tvoj anđeo čuvar”.

Published by