Ana Smiljanić: TRAGOVI („Harmonična dvostruka ličnost“)

često sanjam svoju ruku u pukotini stakla
krvari
i osetim olakšanje
kao da ne razbijam staklo
pravim rascep  između
neobuzdane i umirujuće
ali moj dah ne može kroz pukotinu
kovitla se između parčića stakla
i vraća se zabijajući oštrice u mene
ali ovog puta ne krvarim
krv se povlači u  mene
povlače se i one
mešaju se, prave haos
ali držim ih u sebi čvrsto
sve dok same ne odluče
kada će ponovo da izbiju na površinu
i otkriju me

Published by