Ana-Marija Radosavljević: MUKE SA LIMESOM JEDNE OZLOJEĐENE UČENICE DRUŠTVENOG SMERA

Posmatram zadatak sa limesom u svesci iz matematike. Posmatra i on mene. Sedimo tako već neko vreme. Kako je ovo jadno. Sreda je veče, oko deset sati, i sada umesto da se odmaram uz neku knjigu ili seriju ja radim matematiku. Ili bar razmišljam o rađenju matematike, pošto je potrebno malo više od posmatranja kako bih rešila ovaj zadatak. Limes. Šta je to uopšte? Dobro, znam da je to neka granična vrednost, šta god to bilo… Ali koja je stvarna poenta limesa? Ko je jednog dana seo i pomislio da je jedina stvar koja fali ovom svetu limes. Verovatno neko ko je mrzeo svoj život i želeo da ga zagorča i drugima. Bez limesa naravno neću moći da živim svoj život normalno, uvek će mi faliti to ključno poznavanje granične vrednosti funkcije u životu… Hajde, možeš ti to. Jedan zadatak. Nije toliko strašno, čekaj… šta je sad ovo? Logaritamska nejednačina? Mi smo to kao radili? Gospode. Da li je realna ova žena? Zašto sam uopšte upisala srednju, ionako ti tupe godinama kako nije obavezna. Kud gimnaziju odabrah? Mada postoji više razloga zašto sam odabrala društveni smer. Matematika je jedan od njih. Što nisam postala fashion blogerka. Vidi kako im dobro ide i bez škole. Možda zato što mi je stalo do toga da se obrazujem. E šta ti je to kad se rodiš s inteligencijom koja je malo iznad proseka. Da li sam ja uopšte inteligentna? Ne umem zadatak iz matematike da rešim. Koga ja zavaravam. Bolje da sam otišla na Kaćku pet…. Ne. Ne dolazi u obzir. Kako mi se čita ona knjiga što sam je otpočela juče, to je mnogo zanimljivije nego funkcije. Okej. Koncentriši se. Ako rešiš zadatak, možeš da pročitaš jedno poglavlje, to zvuči kao dobar kompromis. Ili bih mogla da pročitam jedno poglavlje, a onda da radim matematiku. Da. To zvuči još bolje. Malo da podstaknem mozak sa nečim zanimljivim. Neće mi trebati više od deset, petnaest minuta.

*Dva i po sata i pola knjige kasnije*

…..okej. Možda ovo i nije bila najbolja ideja koju sam ikada imala, ali matematika je tek peti čas sutra, šta sve do tada može da se nauči… Mogla bih samo da završim ovaj zadatak, mada i dalje ne znam kako se rešava. Pa dobro, šta da se radi, ne možeš sve u životu da znaš. Svetih mu apostola, da li je to već pola jedan? Ja sam prepodnevna smena! Ništa od mate. Neka. Jednom se živi. Carpe diem, ovo-ono. Neka su mi više sile u pomoći, odoh da spavam.

Published by