Isidora Zdravković: BROJKE („Ogorčeni dečak“)

Danas je na moje selo bačena bomba. Moj život je završen. Već sutra ćete moći da u novinama pročitate vest: „Poginulo 10 000 dece u Siriji.“ Pročitaćete to ispijajući jutarnju kafu, možda ćete na momenat osetiti jezu po celoj koži, ali za par trenutaka to će proći. Za vas će tih 10 000 života postati samo brojka. Nastavljate taj dan kao i svaki drugi.

Sutradan, opet otvarate novine a kao glavna vest na naslovnoj strani:“ Bombaški napad u Parizu, 200 mrtvih.“ Čitav dan, pa i čitavu nedelju, žalićete te nesrećne ljude, svaku smrt osetićete kao smrt vašeg bližnjeg. Ali moja smrt, izbledela je u vašem sećanju.

Nemojte me pogrešno shvatati jer ja ne umanjujem značaj tog nečovečnog čina u Parizu, ali vi umanjujete značaj moje smrti. Time, umanjujete vrednost mog života. Da, u svetu postoje ogromne razlike u odnosu bogatog gradjanina zapadnog sveta i siromašnog, običnog sveta. To je oduvek bilo tako i uvek će biti. Protiv toga se ne mogu boriti. Ali ljudi, da jedan život bude vredniji od drugog života?! To je neprihvatljivo, a najviše od svega, licemerno.

Ja nisam birao gde ću da se rodim. Nisam birao ni kako ću da umrem. Smrt moje braće i mene nazvaće kolateralnom štetom. Oh, kakva nemoralna reč.

Published by