Tamara Jovanović: BOJE I MIRISI MOG DETINJSTVA

Kao i svakom detetu, u najvecoj meri , moje detinjstvo su obelezili nestasluci i mnogo slatkisa.
Tokom detinjstva,roditelji zbog posla cesto nisu bili kod kuce , ali pored dva starija brata to uopste nije bilo tako lose.Znate decake, da bi vas pustili u drustvo, prvo ste morali da pokazete mangupsku stranu, sto meni uopste nije tesko palo.

Kada opisujem odrastanje bila bih sebicna ako bih izostavila bracu.Pomagali su mi u svemu, da ukrademo makaze i isecemo moje lokne koje toliko nisam volela, da dobijemo tri cokolade i naravno,oni pojedu brze i gledaju me tuznim pogledima i sta sam mogla? Morala sam svoje da delim na tri dela.Pomagali su mi da sakrijem pitu iza drveta, meso iza televizora, novac iza plisanih lutki i naravno, dok bih se vratila da uzmem te sitnice,oni su bili brzi.

Detinjstvo cu pamtiti po bakinim obilnim ruckovima, po mirisu proleca i igranju na ulici dok ne padne mrak.I pored igranja sa auticima i loptom bila sam prava devojcica koja je volela rozu boju.Izuzev sobe,odece,gumica,samo odrastanje je bilo nezno,svetlo i vedro poput roze boje.
Kada nisam sigurna kako da odreagujem ili kako da se ponasam , zapitam se sta bi uradila mala ja? bezbrizna i neiskvarena devojcica, mislim da tada dobijem najiskreniji odgovor koji mi moze doneti samo ono nesto dobro.

Published by