To veče lovkinja nije mogla da gleda nebo sa božanske planine. Nije joj se ni gledala mudra ratnica od sestre, već duže vreme. Želi da priča sa nekim, sa bilo kim stvarno. Mogla bi proćaskati sa ovom najlepšom… Ne, ona će se samo smejati i osuđivati njen ljubavni život. I da se ćale kojim čudom ne muva sa bilo čim što hoda na zemlji, ne bi je saslušao kako treba.… [ČITAJ DALJE]
Jovana Veličković – Umor
Vekovima posmatra crne talase ispod sebe
Vekovima posmatra jadnike koji plaču
na njihovom poslednjem putovanju
Vekovima ih sažaljeva i prezire
Njihove životne priče ga zabavljaju
Uživa u vređanju ovih ljudi
Okrutni vladar i izgladnjeni rob
Ne pravi razliku
Vreme prolazi i duše sa njim
Starac verno izvršava
svoj sumorni zadatak
U večnoj tami podzemlja
Protok duša
Kao protok Aherona
Nastavlja se
On ostaje
Исидора Игњатов – Хоризонт
Мирис језера лагано се мешао са вечерњом свежином. Крошње дрвећа уплитале су високу куполу, а кроз лишће лагано су ме миловали зраци сунца. Сва природе око мене се спремала за заслужени починак, док сам дрхтавим прстима муљао по песку. Прстима сам цртао висока утврђења, широке палате и тамна оружја, а ниједна идеја ме није могла задовољити. Била је то заиста савршена пропорција; што је моја душа била шира то је више желела.… [ČITAJ DALJE]
Mihailo Teofanović – Trošna roba; Kanibalizam i neutoljena glad
Trošna roba
Ubijaju me ledja već danima. Nemam ni dana da danem, jer kazne me čim stanem. A koga drugog da krivim za svoju situaciju no samoga sebe. Ja sam se uvalio u ovo. Ja sam kriv. Ostaje mi samo da radim, isplaćujem dugove i živim od plate do plate. Svaki dan. Svaki bogovetni dan fizikalija. Prenosim džakove sa jednog mesta na drugo od izlaska do zalaska Sunca.… [ČITAJ DALJE]
Anastasija Pajić – Crni zidovi
Зазвонио је будилник, по ко зна који пут,можда четврти нисам сигурна јер када сам бацила поглед на сат већ је било пола осам,што значи да ми је остало још неких двадесетак минута да се спремим за посао, јер наравно борба са мојом лењости и самим минималним десетоминутним излежавањем није престала након основне школе,као што сам мислила. Увек се двоумим да ли да се истуширам пре базена јер ћу свакако морати да сперем хлор са себе,а и у последњих пар дана сам начула неко необично гребање да ли у зидовима или неким цевима не знам, али сам сигурна да нечега има,где, можда у мојој глави, али се надам да ме слух није издао у двадесет и шестој години.Нема везе, после ћу се опрати.Од силног размишљању о једном туширању прошло је седам минута,дивно.… [ČITAJ DALJE]
Una Nikolić – Medeja
„Prevario me je!!! Ne mogu da verujem da sam pala na njegove slatke reči.“, kažem jecajući dok me Rejčel posmatra sa druge strane stola. Znam tačno šta će reći.
„Koliko puta sam ti rekla da nije dobar za tebe. Sebičan je, ne vidi nikoga drugog osim sebe.“, i eto ga, tačno kako sam i mislila „Kunem ti se ako ga sretnem na ulici završiće pod zemljom“.… [ČITAJ DALJE]
Jelena Vukić – Skupština stanara i jedan, ne tako prijatan, događaj
Skupina od dvadesetak ljudi sastajala se jednom mesečno u glavnom hodniku zgrade kako bi se izvršio svečan, neizbežan i značajan čin- skupština stanara zgrade.
Na tim zasedanjima strašnog visokog suda raspravljalo se o krucijalnim stvarima, poput- parking mesta, igrališta za decu, ko je kome ukrao bicikl, ko je opet uneo pesak sa plaže u hodnik, i da li je sa Marine terase kapala voda na Olgin veš koji se sušio ispod.… [ČITAJ DALJE]